О књизи: 2022 / Дилогија. Књига 2 Не сећам се ко сам. Не сећам се како сам завршио на прагу овог мистериозног замка. Његови сиви зидови изазивају страхопоштовање, црни гавран са челичним кљуном опрезно гледа одозго, не сећам се ко сам. Само ме древни артефакт на мојим грудима нејасно подсећа да сам дошао из места где никада нисам био срећан. Ово је све што могу да нађем у својој потпуно празној глави. И то ме страшно плаши. Осим ако... сећања на очи тог човека стално искачу у мом сећању. У њима се распламсала магична ватра кад ме је погледао. И следећег тренутка су га заменили ледени кристали – толико оштри да бисте могли да се посечете на њему. Овај поглед и даље продире у моју душу. Шта ће бити када се поново сретнемо?